Милован Милошевић се родио у Багрдану, живео је у Багрдану и у њему је сахрањен.
Стога дајемо неколико основних информација о Багрдану.
Можда најбољи опис даје Милан Дачић, рођен 1924.г. у Багрдану, на сајту.
Багрдан је варош на средокраћи између Јагодине и Лапова, као и Ниша и Београда, данас на главној прузи, некада важна станица на Цариградском друму.Цариградски друм (Via militaris – Војни пут) који је од памтивека кривудао долином Мораве и повезивао не само стари Сингидунум и касније Београд са Цариградом (Константинопољ) и постао окосница свих важнијих историјских збивања на овом тлу уназад неколико миленијума. Још Херодот, пловећи Истером (Дунавом) помиње Бронгос (Велику Мораву) и Трибалску долину. Преко грчко-римске епохе, када су Горња и Доња Мезија биле врло напредне, па преко средњевековне Србије и њеног успона, преко Турске владавине и ратова за ослобођење, долазимо до 1884. године када је долином Мораве трасиран гвоздени пут, железничка пруга, чиме је Цариградски друм изгубио сваки значај и предат историји. Првобитно регионални пут, после савременог аутопута углавном се изгубио и само по где где се виде његови остаци обрасли шумом или коровом. А ко све није пролазио Цариградским друмом у оба правца: појединци, групе, војне формације, било да руше и убијају (Хуни), или да бране (римске легије) и освајају нова пространства (турска надирања). Тим Моравским путем прошла је свита свете Браће Ћирила и Методија, који преко Моравске кнежевине донесоше покрштавање Словена и, преко писмености, уведоше их у историју. Посебан значај на тој саобраћајници имао је део пута између Баточине и Ћуприје, касније Шумадија, коју су Турци називали `Дрвено море`, а француски песник Ламартин `Шумско море`! На средокраћи између Баточине и Ћуприје, као и између Београда и Ниша, лежи Багрдан и Багрдански теснац. Вук Караџић у својим списима напомиње да су три највеће паланке у Србији, после првог устанка, биле: Баточина, Хасан-пашина Паланка (данас Смедеревска) и Деве-Багрдан (Камиље појило). У тадањем Багрдану, био је хан и мезулана за одмор путника и каравана као и за промену коња. Права погодност за путнике била је река Осаоница (лева притока Мораве), која је била више површинска, без изразитих обала и тиме имала `природан газ` којим се лако прелазило на другу страну. Тек касније, половином прошлог века (1848) подигнут је дрвени мост (ћуприја) који је служио до данашњих дана.
Багрдански теснац имао је у прошлости велики стратешки значај и кажу да једно од три питања, при полагању официрског испита, морало је бити о овом одбрамбеном месту Србије. И данас су видљиви шанчеви по околним брдима из првог светског рата, где би, да није издала Бугарска, требала да буде последња одбрана Србије.
Без претеривања се може рећи да је историја Цариградског друма, управо историја Србије и Балкана! Кључ Истока и Запада! Отуда вековна тежња Немаца (и у ово наше несрећно време!) за продор на Исток (Drang nach Osten), као и силне инвазије источних народа, посебно Турске, према Западу. И увек преко нашег дворишта!
После српско-турских ратова (1886-1888) Србија се проширила према југу и кнез Милан Обреновић прогласи Србију краљевином, а себе за краља. Како су то били тек почетни планови за коначно ослобођење Србије, краљ Милан се скоро преселио у Ниш и овај град на југу, веле, био је његова друга престоница. Отуда ће краљ Милан често да путује Цариградским друмом у Ниш и назад у Београд.
Река Осаоница тада је била граница две нахије: Крагујевачке и Јагодинске. Пошто је река текла средином насеља, то је лева страна, званично Багрдан, припадала Крагујевачкој, а десна страна, Копривница, Јагодинској нахији.
Деценијама уназад житељи Багрдана били су окренути Крагујевцу и имали су своје сеоске славе, своје светковине, своје гробље и извесну надменост да су, ето, они та Паланка, касније Варошица, забележена у катастару, на мапама, на згради железничке станице. Копривница, пак, окренута Јагодини, имала је такође своја славља, своје литије, заветне, па и гробље! И што је најважније нису крили гордост да Копривница потиче још из средњег века, да је исту убележио кнез Лазар у својој повељи 1381. године, када је одређивао метох свом манастиру Раваници. А ено и црква, као и претходна стара, дрвена, пре ове садашње (из 1871), лежи на атару Копривнице. Чак су се тврдокорни прегонили и са Јагодином, које је место старије? Јагодина се први пут помиње 1411. године!